Улога родитеља у васпитању деце мењала се у складу са уверењима која постоје у одређеној култури. Тако смо се у нашој патријархалној породици сусретали са мајком која је блага и подржавајућа и оцем који је строг и правичан. И док је мајка та чија је љубав према детету безусловна, очеву љубав треба придобити понашајући се на начин који ће испунити његова очекивања. Брига о деци била је искључиво „женска“ ствар а очеви су су били „ауторитарни васпитачи“ задужени да децу подуче правилима понашања и моралним вредностима.

У савременом друштву, улога оца је и даље оптерећена патријархалним предрасудама. Слаба мотивисаност појединих очева да се баве децом заснована је на предрасудама да је детету потребна мајчина љубав, а да они ступају на сцену онда када дете довољно одрасте и када му је потребан отац који ће га водити кроз живот. Овакво сагледавање и разумевање улоге оца у одгајању детета има низ негативних последица и то најчешће оних који се тичу формирања идентитета: деци недостаје сигурност, поремећено је стицање зрелости, дете је често повучено и склоно антисоцијалном понашању. Са друге стране, укљученост оца у васпитање детета доприноси његовом правилном интелектуалном, социјалном и емоционалном развоју. Време које отац проведе у игри и забави са дететом доприноси развоју блискости међу њима, подржава психолошку и емоционалну добробит детета. Заједничко бављење кућним пословима такође доприноси развијању осећаја одговорности и сопствене вредности што се даље повезује са већим самопоуздањем и приватним и професионалним постигнућима. За правилан развој детета важно је да оба родитеља буду равноправни учесници у васпитању. Не смемо заборавити да су родитељи узори и први и најважнији васпитачи своје деце. Начин на који се родитељи понашају према другим људима, како проводе слободно време, како се носе са изазовима и тешкоћама, стресним ситуацијама, радосним догађајима су путокази којима се деца руководе на свом путу одрастања. Деца која одрастају у породичној атмосфери у којој отац показује љубав и поштовање према мајци, која су сведоци приврженом односу између њих највероватније ће се тако опходити према својим супружницима у будућности. Насупрот томе деца која одрастају у атмосфери насиља, злостављања, која су сведоци свакодневних свађа између родитеља, највероватније ће, такав начин понашања прихватити као нормалан и практиковати га у будућности.

Улога оца у васпитању детета је протеклих година била предмет многих истраживања а закључак је исти: очеви су, исто као мајке, неопходни за правилан развој детета. Оба родитеља су подједнако важна у васпитавању детета. Родитељство представља с једне стране велику одговорност, али с друге стране и неописиво задовољство које подједнако деле оба родитеља.

Аутор текста - педагог приправник Александра Ганић, уз подршку стручних сарадника ПУ „Лане“

Текст састављен на основу литературе: Вредносне оријентације и васпитни стил родитеља. Матејевић, М.(2007).Филозофски факултет, Ниш и Породична педагогија. Грандић, Р. (1997), Нови Сад

Уређење дворишта и простора у вртићу-деца, родитељи и васпитачи мешовите групе(при Академији васпитачко- медицинских струковних студија)

Деца су показала интересовање за што чешћи боравак и игре на ливади (у дворишту објекта Академије).Раније су постојале неке справе од природног материјала, али су временом иструлеле, тако да је од свега остала само љуљашка и клацкалица.

Проналазили смо начине и стварали услове заједно са децом, која су била иницијатори, да дају своје виђење простора. Представљали су га конструисањем, цртежом, идејом . . . За сваку идеју питали смо: „Како то да направимо?“, „Где да нађемо материјал?“, „ Ко то може да направи?“

Родитељи су препознали потребе деце, као и сопствене могућности. Свако је дао свој допринос. Неки од родитеља су учествовали кроз пружање савета, неки су практично реализовали идеје и то заједно са децом.

Родитељи истражују, предлажу, у породичној атмосфери разговарају са децом која сугеришу шта би волела да се у дворишту вртића нађе.

Деца су се договарала и своје идеје дала путем цртежа.Тако је настала и мапа пројекта,тј.дечија жеља у вези изгледа дворишта.

На основу цртежа дошли смо до идеје како искористити „старе гуме“ у нашем дворишту,а на који начин палете. Акција уређења дворишта као истраживачко - игровног је почела!

Двориште уз одличну сарадњу и одазив родитеља полако добијао нови изглед. Водили смо рачуна да простор буде прилагођен за неометано кретање и подстицајан за различите активности у игри деце.

Гуме ће обезбедити мини тунеле, место за седење, наслон, ограду, за провлачење, прескакање, ходање . . . а палете за симболичку игру, одмор . . .Мајстори из наше Установе дали су свој допринос.

Са родитељима и породицама деце креирали смо отворен и партнерски однос. Квалитет сарадње достигао је виши ниво оног тренутка када су родитељи почели да иницирају дешавања, а не само да прихватају предлоге.

Уз помоћ родитеља сазнали смо за многе ресурсе које ћемо у будуће истраживати и користити са родитељима и породицама деце.

Прича о пројекту Један мали паук - презентација

Како смо уводили ГОДИНЕ УЗЛЕТА - ПРИНЦИПИ - презентација