Недељник ВРЕМЕ бр.1277, 24.06.2015.

преузето са    http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1307864

Како то раде у Алексинцу

Запослени у Предшколској установи "Лане" у Алексинцу старају се о 803 детета подељена у 52 групе. Тренутно, установа користи пет објеката у граду и 24 на селу. Број деце стасале за похађање припремног предшколског програма (ППП) се смањује, за разлику од броја деце обухваћене предшколским васпитањем и то захваљујући настојању "Ланета" да деци учини вртић доступним.

"Територија наше општине је велика, Алексинац има 72 насеља, па је немогуће у сваком отворити објекат", каже директорка ПУ "Лане" Виолета Поповић. Зато смо адаптирали просторе школа у насељима, месних заједница, бивших учитељских станова. Сами смо завршили све потребне радове, направили намештај, уредили ентеријер, справе у двориштима, па нисмо имали додатних трошкова. У многим срединама су нам свесрдно помагали и родитељи. С обзиром да је родитељима из удаљених села тешко да доводе децу у вртић, у великој мери смо успели да решимо и тај проблем. Пре три године комби који је поседовала установа почео је да превози децу из више села у један објекат. С обзиром да је овај начин превоза деце растерећивао родитеље обавезе да свакодневно одводе и доводе децу до забавишта и назад а неретко и да их чекају све време боравка, прошле године смо рационализацијом трошкова успели да купимо још једно комби возило па сад два комбија превозе децу из двадесетак села. Затим: како бисмо што боље искористили тај превоз и добијени простор, формирали смо две мешовите групе. Тиме смо повећали обухват млађе деце и омогућили им да одрастају у стимулативној средини и међу вршњацима."

Активности и планове "Ланета" подржава локална самоуправа, финансира реализацију предшколског васпитања и образовања у највећем делу, а реализацију посебних програма у потпуности. "Наша сарадња са грчким синдикатом АДЕДИ резултирала је њиховом донацијом захваљујући којој смо, уз помоћ локалне самоуправе, изградили објекат за смештај деце са три радне собе. Плус, тренутно је у току доградња централног објекта којом ћемо добити пет радних соба и луткарску радионицу. Овом доградњом ћемо, надам се, у потпуности решити смештај деце са листе чекања на којој је највише деце јасленог узраста", каже Виолета Поповић.

Ромска деца у "Ланету" углавном су заступљена у ППП и у краћим посебним програмима, наводи психолог ове установе Валентина Петровић. "Инклузија се спроводи нашим настојањем да програмима будемо што доступнији свој деци наше локалне заједнице. Уважавају се приоритети приликом уписа, али је акценат на диверсификацији програма, односно на стварању разноврсних програма како би се што више деце пронашло у њима." Вртић "Лане" је познат по програму "Играоница", који је развијен у пројекту "Вртићи без граница" и који је наставио да се примењује и након завршетка пројекта. Програм је намењен деци од три до пет и по година која нису похађала ниједан облик организованог предшколског васпитања и образовања, као и деци која припадају одређеним осетљивим друштвеним групама.

Изградњом нових објеката, отварањем група у сеоским подручјима, адаптацијом расположивих простора, проширењем делатности предшколске установе и на децу која нису обухваћена ниједним видом предшколског васпитања, ова установа је направила значајан корак ка остварењу стратегије развоја образовања у Србији.

Где станује квалитет

Шта деца мисле о дечјим вртићима, била је тема истраживања Института за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду, које је резултирало књигом Где станује квалитет: истраживање са децом праксе дечјег вртића професорке Драгане Павловић Бренеселовић. Истраживање је урађено у оквиру пројекта о квалитету образовања који је финансирало Министарство просвете, науке и технологије, а издавање књиге омогућио је УНИЦЕФ Србија.

У истраживању је учествовало 50 петогодишњака из 30 вртића Србије. Драгана Павловић Бренеселовић наводи да "три четвртине деце гаји позитивне емоције према вртићу и исто толико њих сматра себе важним и потребним у вртићу. Међутим, тек половина деце сматра да васпитач зна шта они воле да раде. Остали не деле такво мишљење зато што, како кажу, никада нису питана или зато што оно што се ради у вртићу није оно што они воле. Да је учење главни разлог зашто долази у вртић, сматра 44 посто деце, 38 посто да је вртић место чувања деце, 20 посто долази због игре и дружења, а 12 посто зато што воли. Овакви одговори деце у великој мери рефлектују поруке које добијају од одраслих о томе зашто треба да иду у вртић. На питање шта би рекли другој деци зашто да иду у вртић, већина деце наводи игру и дружење као најважније разлоге."

Драгана Бренеселовић каже да готово половина деце сматра да би добар васпитач требало пре свега да се игра са децом и да заједно са њима учествује у активностима, а 12 посто сматра добрим оног васпитача који им дозвољава да раде оно што она воле. Очигледан је раскорак између онога што деца сматрају одликама доброг васпитача и онога како виде шта васпитачи раде, јер 84 посто деце их доживљава као управљаче, оне који "деци наређују шта треба да раде", који "раде своје послове", "нешто стално пишу", "чувају децу" и "управљају децом". Више од 80 посто испитаника сматра да у вртићу све одлучује васпитачица и да они, евентуално, имају могућност избора и одлука само у току игре.

Шта је пожељно и вредно у вртићу, као педагошку агенду, деца наводе "бити добар" али у смислу конформирати се кроз послушност, уклопити се и повиновати захтевима, као и бити "миран и тих". Деца кажу да се "дете које је добро игра лепо и ћути", док је само двоје деце навело дружељубивост као нешто што се у вртићу посебно вреднује. "Деца не препознају да се као вредности подржавају на пример самодисциплина, посвећеност, активизам, упитаност, истрајност, самодирекција, сарадљивост, знатижеља – особине које се у стручној литератури препознају као кључне за припрему за школу и целоживотно учење", наводи Драгана Бренеселовић.

Боравак напољу оцењују као важну димензију квалитета. При цртању најлепшег могућег дана у вртићу, чак 60 посто петогодишњака везује такав дан за боравак напољу. Међутим, сматрају да су недовољно ван просторија вртића, и то само ако је лепо време и ако су заслужила. Важно им је и повезивање са свакодневним искуством и животним окружењем. Међутим, подаци говоре о просторној и социјалној изолованости деце.

"Из дечјих одговора и прича се види да постоји јасна подела између игре и учења и да доминира модел учења налик школском, у коме се учење своди на подучавање од стране васпитача. Активности учења се најчешће своде на васпитачево излагање и причање, разговор или цртање, активности учења су обавезне, у њима одлучује васпитач, оне су важније од игре." Драгана Бренеселовић наводи следећи пример из истраживања: Морам да радим радну свеску. (Шта мислиш, због чега то мораш?) Зато што на тај начин учим. (Шта?) Па оно што нам је задано, не можемо да бирамо шта ћемо да учимо. "Само двоје деце истиче да им је учење омиљена активност, а једна петина наводи супротно. Већина деце указује да су постојеће активности учења не само јасно одвојене од активности игре, него су својом тематиком и начином реализације често досадне и фрустрирајуће, уместо да подржавају дететову унутрашњу мотивацију за учењем. Активност учења је најчешће регулисана системом принуде и обавезности (Идеш у казну ако не урадиш – седиш и не смеш да се играш) и нешто ређе спољашњом наградом или похвалом (добијем печат на руци јер сам знао песмицу). Подвајањем учења и игре не само да се занемарује да деца највише уче у игри и кроз игру, већ се занемарује да се успешно учење управо заснива на обрасцима који су и у основи игре као што су отвореност, сигурност, изазов, испробавање, креативност."

Седамнаест долара

Свако дете треба да иде у вртић, бар мало, каже Александар Бауцал, професор развојне психологије Универзитета у Београду. "Неки родитељи деле уверење, које има дугу традицију, да деца од рођења до поласка у школу расту сама од себе. Онда деца пођу у школу и тек тада почињу озбиљно учење и припрема за живот. Зато се често чује: пусти дете да ужива у детињству, учиће када крене у школу." Професор Бауцал каже да "нова истраживања раног детињства показују да су ствари много другачије. Период раног детињства је период када се интензивно развија мозак и да тај развој зависи, пре свега, од стимулативности средине и учења. Из тог разлога, деца која имају прилику да похађају вртиће, макар неколико часова дневно, касније буду успешнија и у школовању и у животу."

Међу многим разлозима због којих родитељи не воде децу у вртиће (цена је на врху те листе) јесте и недовољно разумевање важности предшколског образовања за рани развој и учење деце. Око половине родитеља чија деца не похађају вртиће сматра да за то нема ни потребе јер има неко код куће ко може да их чува. Професор Бауцал наводи да "економске анализе америчког нобеловца Џејмса Хекмена показују да улагање једног долара у похађање вртића доноси, на различите начине, корист у вредности од око 17 долара – деца су боље припремљена за школовање па ће бити успешнија у школовању, нове генерације постају компетентније, бољег су здравственог стања, смањује се стопа криминала, смањује се издвајање за социјалну заштиту и тако даље. Сваки послован човек био би изузетно задовољан ако би имао прилику да му се на улагање од једног долара врати 17 долара. Из тих разлога не би требало да имамо дилеме да ли треба да обратимо више пажње на предшколско образовање и да повећамо улагања како би сва деца, а посебно она која живе у условима сиромаштва, била у прилици да похађају вртиће. Дакле, треба урадити доста да бисмо обезбедили својој деци повољније услове за рани развој и учење – треба повећати број вртића, треба радити на ширењу свести у друштву и међу родитељима о важности учења током раног детињства и похађања вртића, и треба обезбедити да деца из сиромашних породица добију подршку како би могла да похађају вртиће и како не би била жртве сиромаштва већ од самог почетка живота. Има пуно тога што треба урадити, али предуслов за све то је да разумемо да као друштво не можемо себи да дозволимо луксуз да занемаримо важност раног развоја и учења."

Недељник ВРЕМЕ бр.1277, 24.06.2015.

преузето са    http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1307864