УЛОГА ВАСПИТАЧА ЗА ПРИПРЕМУ ДЕЦЕ ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ

Улога,обавеза и способност васпитача

„Није посао нас одраслих да поучавамо,  него да помажемо дечјем уму да изврши свој задатак:  да се развије.“

Марија Монтесори

"Шта треба да поседује васпитач ?

- уљудност краљице

- комуникативност новинара

- способност слушања психијатра

- ентузијазам детета

- такт дипломата

- речитост проповедника

- дискрецију адвоката

-опрез алпинистичког водича

- знатижељу истраживача

- прецизност математичара

- физичку спремност астронаута

- издржљивост тркача маратона

- мудрост сфинге

- стрпљивост свеца

- дебелу кожу слона 

ПОЖЕЉНЕ ОСОБИНЕ И УЛОГА ВАСПИТАЧА У РЕАЛИЗАЦИЈИ ППП

Припремни предшколски програм остварује васпитач.

По члану 118. Закона о васпитању и образовању (Службени гласник РС број 72/2009, 52/2011 и 55/2013.) задатак васпитача у предшколској установи јесте да својим компентенцијама осигура уважавање принципа образовања и унапређивање васпитно –образовног рада.

„Васпитач је главни чинилац култивисања дечје игре и стваралаштва, под условом да је суиграч детету и његов узор, да не спутава њихову активност у процесу развоја и васпитања, већ да препознаје и подстиче његово стварање“

Васпитач има веома важну улогу. Он је тај који је иницијатор и организатор сарадње. Он врши избор облика и садржину сарадње са родитељима.

Од личности васпитача зависи читава атмосфера у дечијем вртићу. Ако је васпитач весела и неусиљена личност деца ће то прихватити и атмосфера у групи ће бити таква. Међутим, ако је васпитач нервозан, крут, недоследан, хировит, такво ће бити и понашање деце.

Добар вапитач је онај коме посао васпитача представља задовољство, воли децу, добро се осећа у њиховом друштву, поштује личност детета, прихвата свако дете подједнако исто, цени дете, уважава га, радује се његовим успесима, али исто тако га не осуђује за неуспехе, дете у њему налази особу која ће му на осмех одговорити осмехом, да помилује дете, загрли га, узме у наручје, утеши га.

Свој ауторитет у групи васпитач постиже на разне начине:

Ауторитарни или војнички тип васпитача може се лако препознати по томе што је он господар у свакој ситуацији. Деца га слушају без поговора, ретко нешто кажу по својој иницијативи, а и тада траже одобрење. Истовремено, ауторитарни васпитач је резервисан у погледу дечије самосталности и могућности испољавања сопствене воље, због чега контролише све што се збива у групи, а деца се потчињавају његовој чврстој руци и повишеним гласом, плашећи се да га не изазову. Ауторитарни начин васпитања на први поглед има за резултат ред, послушност и дисциплину, међутим, конфликти и отпор деце само су потиснути и чекају тренутак када неконтролисано избију као ерупција.

Анархични „хипи“ тип васпитача представља супротност ауторитарном и код њега је све дозвољено, „отворено“, препуштено случају и импровизовано. Он најчешће нема способности да деци укаже на границе које њиховом понашању осигуравају слободу, нити правила која обезбеђују нормално одвијање заједничког живота у групи.

Демократски васпитач је онај који успева да створи добру организацију и радну атмосферу не намећући их деци.Овакав васпитач прихвата разлике међу децом као њихове особене вредности, чије испољавање и развој треба подстицати. У своме раду он не полази првенствено од спољашњег модела организације и програма, већ од деце, са којом усклађује своје утицаје и захтеве. Због тога се он труди да што боље упозна децу и брижљиво их посматра пре него што ће их подстаћи на учешће у некој активности или самостално деловање. Он је спреман да помогне детету увек када то затражи, као и да искрено учествује у његовом одушевљењу за активност којом се бави, не намећући му истовремено своја решења и критеријуме.

Уколико су односи међу њима демократски, сараднички, онда васпитач може у извесним ситуацијама стављати замерке детету (чак га и изгрдити) а да то не изазове негативне последице. Најбољи доказ васпитачу, да је такав однос успостављен, је када деца почну да му спонтано замерају што је занемарио неко правило успостављено у групи, на пример, није вратио бојице тамо одакле је узео, ушао је у собу са ципелама, није опрао руке пре јела и слично.

Неопходно је да васпитач прати и посматра децу, региструје њихове појединачне могућности, интересовања, као и евентуална ограничења. Да систематизује податке добијене од родитеља. Неопходно је да циркулише повратна информација између васпитача и родитеља.

Улога васпитача у припрепремним групама је :“ Социјализација деце, развијање самосталности, развој концентрације и пажње кроз игру основни је задатак предшколског васпитања и образовања. Припрема деце за полазак у школу се обавља систематски, уз уважавање узрасне специфичности шестогодишњака и не треба да се сведе на стицање знања и умења потребних за савладавање школског градива које очекује дете у првом разреду. Васпитач је тај који планира активности за реализацију програма, поштујући интересовања и потребе деце, а свакодневне животно практичне ситуације користи за усвајање нових сазнања. Улога васпитача да код детета пробуди радозналост, интересовање и жељу за трагањем и откривањем и самим тим подстиче интелектуални развој детета, што је битније од количине усвојеног знања“.

За правилан развој дечје личности потребан је сталан утицај васпитача који ће да подстиче, усмерава децу, богати дечје активности. Примарни задатак васпитача је да обезбеди место, време и опрему за активности пре саме активности, а онда да омогући да се активност што садржајније одвија. Васпитач треба да утиче на децу да стичу независност у одговорима и понашању, да их оспособљава да се ослањају на сопствене снаге. Такође, васпитач треба да подржава дете у ономе што је код њега позитивно, треба да га подстиче у активностима за које је заинтересовано, да му помаже да дође до одговора на питања која га интересују.

Васпитач има веома важну улогу. Он је тај који је иницијатор и организатор сарадње. Он врши избор облика и садржину сарадње са родитељима.

За разлику од просветних радика, васпитач се свакодневно сусреће са родитељима и том приликом даје и прима информације о детету, његовом понашању, здравственом стању и др. Деца су емоционално везана за васпитаче. Васпитач је за дете појам лепог, доброг, паметног   и најбољег. Успех у васпитно-образовном раду у многоме зависи од квалитета васпитача. Сва деца у групи су упућена на васпитача. Васпитач треба да буде добро припремљен за рад са децом и та комуникација васпитач – дете мора да се сведе на највиши могући ниво, а не да васпитачи представљају само дадиље за чување деце. Да би се то остварило, образовање васпитача би требало да се настави и после завршетка школе, како би стално били у току са иновацијама. Што је мање дете,то би стручна усавршеност за рад са децом требало да буде већа.

Уосталом васпитач је стуб сваког вртића, и у зависности од тога какви су нам васпитачи можемо очекивати такве личности деце.

Улога васпитача  у процесу планирања и реализације в/о рада

Васпитач:

-води,

-стимулише

-олакшава процес стицања сазнања и учења деце

-ствара за њих сигурно и подстицајно окружење.

Креатор

Истраживач

Практичар

Верификатор

Емоционални партнер

Партнер у педагошкој интеракцији

Организатор активности деце

Модел (образац) понашања

Регулатор односа у дечијој групи

Извор знања и искустава

Програмер, планер и критичар сопствене праксе

Тим за унапређивање ППП                                                                         Аутор:васпитач Олгица Анђелковић